Ova neprijatna hronična bolest kože, nije samo kozmetički problem. Ona utiče na svakodnevan život, izaziva brojne nelagodnosti i ruši samopouzdanje.

Crveni pečati se pojavljuju baš na mestima koja su najviše izložena, pa se osim bola i muke, još osećate neprivlačno. Ne postoji način da se psorijaza zauvek izleči, ali postoje tretmani da se uspešno kontroliše i umiri.

Otkrivamo vam kako da prepoznate ovo autoimuno oboljenje i kojim sve metodama  i preparatima možete značajno da poboljšate stanje i olakšate svakodnevni život.

Šta je psorijaza?

Psorijaza je autoimuno kožno oboljenje. Manifestuje se u vidu crvenih mrlja po koži koje se krune, jako svrbe, peckaju i ponekad bole. Možete ih uočiti na skalpu glave, na laktovima, rukama, kolenima, nogama, stomaku i leđima.

Na prvi pogled izgleda kao kozmetički problem, ali je zapravo poremećaj u imunološkom sistemu. Iako uzrok psorijaze nije jasno utvrđen, lekari smatraju da do nje dolazi zbog genetskih faktora i neadekvatnog reagovanja u imunom odgovoru koji ubrzava proces regeneracije kože.

Psorijaza – simptomi

Neki od najčešćih simptoma psorijaze su:

• Crvene mrlje na koži prekrivene beličastim ili srebrnim ljuspicama
• Suva, ispucala koža koja može da krvari
• Svrab, peckanje ili bol u zahvaćenim regijama
• Zadebljana i ispucala koža, posebno na laktovima, kolenima, temenu
• Promene na noktima – udubljenja, zadebljanje ili odvajanje nokta od mesa
• Periodi pogoršanja i smirivanja simptoma (psorijaza ima faze)

Ukoliko primetite bilo koji od simptoma psorijaze, obratite se dermatologu kako biste dobili stručnu dijagnozu. Ljudi često brkaju psorijazu sa ekcemom zbog sličnih simptoma.

Kako nastaje psorijaza?

Psorijaza može da nastane zbog nekoliko faktora, kao što su:

• Genetski faktori – Psorijaza se nasleđuje. Ako je neko u porodici oboleo, veće su šanse da je razvije neko od dece.
• Prejak odgovor imunog sistema – Imuni sistem prepoznaje zdrave ćelije kože kao pretnju i započinje borbu protiv njih. T- limfociti prekomerno aktiviraju odbrambeni odgovor tela.
• Brz rast ćelija kože – Kod zdravih ljudi koža se obnavlja na svakih 28 – 30 dana, dok kod ljudi sa psorijazom taj proces je mnogo brži i koža se obnavlja na svakih 3 – 7 dana.
• Nakupljanje mrtvih ćelija – Zbog prebrzog obnavljanja kože, mrtve ćelije ne stižu da se oljušte. Ostaju nagomilane na površini i formiraju bele ljuspice karakteristične za psorijazu.
• Upala kože – Nagomilane ćelije koje se ne oljušte izazivaju upalu kože.
• Okidači za pogoršanje simptoma – Stres je prvi okidač za pogoršanje simptoma psorijaze. Infekcije, klimatske promene i neki lekovi takođe mogu da pogoršaju stanje ili prouzrokuju nova izbijanja.

Lek za psorijazu

Do danas nije pronađen lek koji će u potpunosti izlečiti psorijazu. Usavršavaju se različite biološke terapije i tretmani koji značajno poboljšavaju stanje.

Upotrebom ovih lekova se smanjuju simptomi i obolelima se poboljšava kvalitet života.

    Topički tretmani (masti i kreme)

• Kortikosteroidne masti
• Vitamin D
• Katran i drugi prirodni tretmani

    Svetlosna terapija (UVB terapija)

• Primena UV svetlosti za smanjenje simptoma

    Oralni lekovi

• Metotreksat
• Ciklosporin
• Acitretin

    Biološki lekovi

• Lekovi koji utiču na imuni sistem (adalezumab, ustekinumab, infliksimab).
• Kselara (apremilast) – lek koji reguliše upalne procese

Pre bilo kakvog tretmana obavezno se posavetujte sa lekarom ili dermatologom i nipošto nemojte da se lečite na svoju ruku.

Kako lečiti psorijazu prirodnim putem?

Pomenuli smo da je stres jedan od većih okidača za pogoršanje psorijaze. Kontrola stresa, opuštanje, tehnike meditacije i zdrave životne navike su najprirodniji i najbolji način da sami sebi olakšate simptome.

• Hrana bogata antioksidansima – Jedite namirnice bogate antioksidansima. One smanjuju upale i dobro utiču na kožu. Birajte bobičasto voće, orahe, zeleno povrće.
• Aloe vera gel – Umirujuća i hidratantna svojstva aloe mogu da umanje crvenilo i iritaciju kože. Nanosite svež gel direktno na kožu nekoliko puta dnevno.
• Ovsene kupke – Ovo je jedan od najpoznatijih prirodnih tretmana za psorijazu, jer pomaže umirivanju svraba i iritacije. U vodi pomešajte mlevenu ovsenu kašu i opustite se u toj kupki 15 – 20 minuta.
• Kokosovo ulje – Kokosovo ulje je prirodni hidratantni agens. Smanjuje suvoću kože i upale. Nanosite ga direktno na kožu nakon tuširanja ili kupke.
• Riblje ulje – Istraživanja pokazuju da omega-3 masne kiseline iz ribljeg ulja, smanjuju upalu kod psorijaze. Uvedite riblje ulje u ishranu ili počnite sa suplementacijom.
• Jabukovo sirće – Prirodni antiseptik koji može smanjiti svrab kod psorijaze. Razredite ga vodom i nanesite na zahvaćena područja. Budite oprezni ako imate otvorene rane, jer može da izazove peckanje.
• Čajevac – Eterično ulje čajevca poznato je po svojim antiseptičkim i antiinflamatornim svojstvima. Ipak, koristite ga pažljivo i u razblaženoj formi kako ne bi iritiralo kožu.
• Zeleni čaj – Sadrži antioksidanse koji smanjuju upale i podržavaju zdravlje kože. Pijenje zelenog čaja ili korišćenje kreme koja sadrži zeleni čaj pomaže u ublažavanju simptoma.
• Upotreba eteričnih ulja – Eterična ulja lavande, kamilice i sandalovine smanjuju upale i stres koji je okidač za izbijanje psorijaze.

Važno je da znate da prirodni tretmani nikada ne mogu potpuno da zamene medicinske. Jedino što mogu je da donesu olakšanje kod simptoma. Odličan su saveznik i dodatak lečenju koje vam je lekar pripisao.

Da li psorijaza svrbi?

Da, psorijaza veoma svrbi i to može da bude jako neprijatan i iritantan simptom koji remeti svakodnevne aktivnosti. Pored toga što koža svrbi, tu je i osećaj zatezanja i peckanja na mestima promena.

Svrab se intenzivira kad je koža suva, kad smo znojavi ili pod stresom. Zbog toga je jako važno mazati, redovno vlažiti i tretirati kožu.

Da li je psorijaza prelazna?

Ne, psorijaza nije zarazna bolest. To je autoimuno oboljenje kože. Ne može da se prenese dodirom, niti preko odeće, pribora za jelo ili peškira. Možete slobodno da budete u bliskom kontaktu sa osobom koja ima psorijazu, ne može vam je preneti.

Psorijaza jeste neprijatno oboljenje kože koje možda nema trajni lek, ali se može držati pod kontrolom. Prava terapija, redovna nega, zdrav stil života i strpljenje, učiniće život sa psorijazom kvalitetnim i opuštenim.

Članak Šta je psorijaza i kako se leči? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Iako adenomi u osnovi nisu maligni, što znači da ne napadaju okolno tkivo i ne šire se na druge delove tela kao maligni tumori, oni ipak mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme, naročito ako se nalaze na važnim mestima u telu ili ako luče hormone koji utiču na različite procese u organizmu.

U nastavku saznajte šta su adenomi, koje vrste postoje, kako nastaju i koji su preparati koji pomažu u lečenju adenoma.

Znate li šta su adenomi?

Adenomi su, dakle, dobroćudni tumori žlezdanog porekla. Mogu da se pojave u različitim organima, kao što su:

• Hipofiza
• štitna žlezda
• nadbubrežne žlezde
• pluća
• jetra
• prostata i drugi

Ovi dobroćudni tumori se najčešće otkrivaju slučajno prilikom rutinskih pregleda, ali mogu da izazovu i niz simptoma, u zavisnosti od toga gde se nalaze i da li utiču na funkciju okolnih organa ili proizvode prekomerne količine hormona.

Najčešće vrste adenoma

Adenomi se mogu podeliti na osnovu mesta gde nastaju. Svaki tip ima svoje specifične karakteristike, simptome i načine na koji se leči.

Adenom hipofize

Hipofiza je veoma značajna žlezda u bazi mozga koja ima ulogu da hormonima reguliše rad mnogih drugih žlezda u organizmu. Adenomi hipofize su relativno česti i mogu da budu funkcionalni (luče hormone) ili nefunkcionalni (ne luče hormone). Funkcionalni adenomi mogu da izazovu različite endokrine poremećaje, kao što su Cushingov sindrom (višak kortizola), akromegalija (višak hormona rasta) ili hiperprolaktinemija (višak prolaktina). Simptomi uključuju promene u vidu, glavobolje, umor i druge hormonske neravnoteže.

Adenom prostate

Adenom prostate, poznat i kao benigna hiperplazija prostate, čest je kod starijih muškaraca. Nastaje kada se žlezdano tkivo prostate uvećava i počne da pritiska mokraćne puteve. Simptomi uključuju probleme sa prostatom – otežano mokrenje, učestalo noćno mokrenje, slab mlaz urina i osećaj nepotpunog pražnjenja bešike. Iako nije kancer, adenom prostate može ozbiljno da ugrozi kvalitet života muškarca.

Adenom štitne žlezde

Ovaj tip adenoma javlja se u štitnoj žlezdi, koja kontroliše metabolizam putem hormona tiroksina i trijodtironina. Adenomi štitne žlezde mogu da budu topli (aktivni) ili hladni (neaktivni). Topli adenomi često proizvode hormone nezavisno od kontrole hipofize, što dovodi do hipertireoze. Najčešći simptomi su spontan gubitak težine, zatim tahikarduja (ubrzan rad srca), nervoza i prekomerno znojenje.

Adenom pluća

Adenomi pluća su retki, ali kada se pojave, najčešće su karcinoidi – sporo rastući tumori koji mogu da proizvode hormone. Mogu da izazovu simptome poput kašlja, krvarenja iz disajnih puteva, otežanog disanja, a ponekad i hormonske poremećaje, kao što je Cushingov sindrom. U većini slučajeva bezbedno se uklanjaju hirurškim putem.

Adenomi se takođe mogu pojaviti  u jetri (hepatocelularni adenom), zatim u nadbubrežnim žlezdama, veoma često u crevnom traktu (tubularni adenom je često prekancerozni oblik u debelom crevu) i u dojkama. Neki od ovih adenoma, posebno oni u digestivnom traktu, imaju potencijal da prerastu u maligni tumor, pa je veoma  važno pratiti stanje ili ih, po savetu lekara,  ukloniti na vreme.

Simptomi adenoma

Simptomi adenoma zavise od mesta gde se nalaze, a zatim i njihove veličine i funkcionalnosti. Neki adenomi neće da izazovu nikakve tegobe i otkrivaju se sasvim slučajno preventivnim pregledima.

Međutim, simptomi mogu uključivati:

• hormonske poremećaje (prekomerna ili smanjena proizvodnja hormona)
• glavobolje i probleme sa vidom (kod adenoma hipofize)
• probleme sa mokrenjem (kod adenoma prostate)
• gubitak telesne mase, nervozu, ubrzan rad srca (kod adenoma štitne žlezde)
• kašalj, hemoptiza (krv u ispljuvku) kod plućnih adenoma

Kako nastaju adenomi?

Tačan uzrok nastanka adenoma nije uvek poznat. Smatra se da ulogu imaju genetske mutacije, hormonski disbalansi, izloženost zračenju ili toksinima, kao i nasleđene genetske predispozicije.

Na primer, određeni sindromi poput MEN (multipla endokrina neoplazija) povećavaju rizik od razvoja više endokrinih adenoma u telu.

Adenom – lečenje i terapija

Lečenje adenoma zavisi od tipa tumora, njegove veličine, lokacije i od toga izaziva li tumor simptome.

Neki adenomi ne zahtevaju nikakvo lečenje već samo redovno praćenje (tzv. „watchful waiting“). Drugi se moraju lečiti hirurški, lekovima ili zračenjem.

• Hirurško uklanjanje: najčešće kod adenoma hipofize, pluća, štitne žlezde ili jetre.
• Terapija lekovima: koristi se kod funkcionalnih adenoma, npr. dopaminergici kod prolaktinoma, tireostatici kod adenoma štitne žlezde.
• Radioterapija: povremeno se koristi kada je hirurgija nemoguća ili nedovoljna.
• Praćenje: kod malih, neaktivnih adenoma koji ne rastu i ne izazivaju simptome.

Adenomi su česti benigni tumori koji mogu da se jave u mnogim žlezdama i organima tela.

Iako nisu zloćudni, mogu da izazovu ozbiljne probleme ako narastu, pritisnu okolne strukture ili proizvode previše hormona.

Rana dijagnoza, redovni pregledi i odgovarajući tretman ključni su za kako biste sprečili potencijalne komplikacije.

Članak Šta je adenom? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Dobra stvar je da nauka ima odgovor na ovo kompleksno pitanje!

U nastavku saznajte sve o neverovatnom biološkom činu u kom se tokom spajanja muške polne ćelije, tj. spermatozoida, i ženske polne, tj. jajne ćelije, u procesu oplodnje stvara novi život, kao i najvažnije informacije o životnom veku spermatozoida, njihovoj ulozi u oplodnji i preparatima za zdravlje muškaraca.

Ejakulacija – koja je uloga spermatozoida?

Kada govorimo o začeću, ono ne bi bilo moguće da nema spermatozoida koji igraju glavnu ulogu u ovom bitnom poslu.  No, koliko oni uspevaju da prežive nakon ejakulacije?

Ako sagledamo širu sliku, ne postoji jedinstvevni odgovor. Postoji više faktora koji mogu da utiču na to, a neki od najbitnijih su:

• okruženje u kojem se nalaze
• zdravstveno stanja muškarca
• uslovi u ženskom reproduktivnom traktu

Ejakulacija je proces u kojem se događa izbacivanje sperme iz muškog tela kroz muški polni organ. Sperma je tečnost koja sadrži milione spermatozoida, zajedno sa hranljivim materijama koje im pomažu da prežive i kreću se.

Zanimljivo, u prosečnoj ejakulaciji nalazi se od 100 do 300 miliona spermatozoida, ali samo mali procenat uspe da dođe do jajne ćelije.

Koliko će kvalitetni i pokretljivi biti spermatozoidi, zavisiće od brojnih faktora, a neki od njih obuhvataju starost muškarca, nivo i balans hormona u telu, kao i način ishrane i životni stil koji vode, tj. koliko vode brigu o reproduktivnom i zdravlju čitavog tela.

Koliko dugo žive spermatozoidi u telu žene?

Nagradno pitanje koje muči mnoge koji pokušavaju da dobiju bebu. Nakon ejakulacije, spermatozoidi mogu da prežive i do 5 dana u ženskom telu – ali samo ako se nalaze u plodnom periodu, kada cervikalna sluz omogućava njihovo kretanje i štiti ih od kiselog vaginalnog okruženja.

Van plodnih dana, cervikalna sluz je gušća i neprijateljska prema spermatozoidima, pa oni preživljavaju kraće – svega nekoliko sati.

Dakle, mogućnost oplodnje nije ograničena samo na dan ovulacije. Ona može da se dogodi i ako je do odnosa došlo nekoliko dana ranije.

Koliko dugo žive spermatozoidi van tela?

Kada sperma dođe u kontakt sa spoljašnjim okruženjem kao što su posteljina, voda ili vazduh, spermatozoidi veoma brzo gube svoju pokretljivost, a samim tim i sposobnost oplodnje.

Kada se nađu na suvoj površini kao što su koža ili odeća, spermatozoidi umiru za nekoliko minuta, tj. čim se sperma osuši.

S druge strane, u vodi, poput tople kupke ili bazena, preživljavanje je malo verovatno jer temperature i hemikalije uništavaju njihovu pokretljivost.

Iako u posebnim i strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, spermatozoidi mogu da se zamrznu i čuvaju godinama, to ipak ne važi za svakodnevne situacije.

Kako dolazi do oplodnje jajne ćelije?

Nakon što dođe do erekcije i ejakulacije, spermatozoidi počinju da putuju kroz grlić materice, zatim kroz matericu, i na kraju do jajovoda.

Ukolko se tamo nalazi zrela jajna ćelija (što se dešava tokom ovulacije), dolazi do početka procesa same oplodnje.

Da bi oplodnja bila uspešna, potrebno je da u moru spermatozoida postoji jedan jaka I posebno pokretljiv koji će biti sposoban da probije zaštitni omotač jajne ćelije.

Zanimljivo, iako se u ejakulatu nalazi stotine miliona spermatozoida, samo jedan uspeva da oplodi jajnu ćeliju.

Broj spermatozoida potreban za oplodnju

Tehnički gledano, dovoljan je jedan zdrav i pokretan spermatozoid za oplodnju. Međutim, zbog velikih prepreka koje spermatozoidi moraju da pređu, potreban je visok broj kako bi makar jedan stigao do cilja.

Smatra se da je normalna koncentracija više od 15 miliona spermatozoida po mililitru semene tečnosti. Smanjen broj (oligospermija) ili loša pokretljivost (astenospermija) mogu značajno da otežaju ili da onemoguće začeće.

Oplodnja jajne ćelije – prvi simptomi

Nakon uspešne oplodnje, žensko telo počinje da proizvodi hormon hCG (humani horionski gonadotropin), što je prvi signal trudnoće. Rani simptomi mogu da uključuju:

• Blago krvarenje (implantacijsko krvarenje)
• Osetljive i natečene grudi
• Umor
• Blagu mučninu
• Promene raspoloženja

Ovi simptomi mogu da se pojave i pre izostanka menstruacije, ali nisu kod svih žena izraženi.

Faktori koji utiču na preživljavanje spermatozoida

Na životni vek i kvalitet spermatozoida utiču brojni faktori:

• pH vagine i cervikalne sluzi
• Temperatura okoline (previsoka toplota može da ih uništi)
• Ishrana i unos antioksidanasa
• Pušenje, alkohol i stres
• Upotreba određenih lubrikanata koji mogu biti spermicidni, tj. da dovedu do uništenja spermatozoida

Zbog svega ovoga, veoma je važno da obratite pažnju na sve faktore koji utiču na reproduktivno zdravlje muškarca, kako biste osigurali da oplodnja bude uspešna.

Spermatozoidi i zdravlje muškaraca

Spermatozoidi nisu samo pokazatelj plodnosti – oni odražavaju i opšte zdravlje muškarca. Smanjena količina, loša morfologija ili pokretljivost mogu da ukazuju na:

• hormonske poremećaje
• infekcije
• hronične bolesti
• dugotrajnu izloženost toksinima iz okruženja (ponekad)

Dakle, uz pravovremeno reagovanje, promenu navika i ciljanu suplementaciju možete značajno da poboljšate kvalitet sperme, a samim tim i šansu da dođe do željene oplodnje.

Kako poboljšati kvalitet spermatozoida?

Muškarci koji žele da poboljšaju plodnost mogu da uvedu  nekoliko važnih, a opet jednostavnih navika u svakodnevicu.

Neke od njih su:

• Redovna fizička aktivnost i kontrola telesne mase
• Ishrana bogata cinkom, selenom, vitaminom C, E i D
• Suzdržavanje od alkohola i prestanak pušenja
• Izbegavanje toplotnog stresa (npr. previše vremena u sauni ili na laptopu u krilu)
• Upotreba prirodnih dodataka ishrani za mušku potenciju i zdravlje sperme

Brinite o svom reproduktivnom zdravlju na pravilan način. Čuvajte svoje polne ćelije i brinite o njima, kako bi i sam proces začeća protekao što lakše i dogodio se što brže.

Uz sve to, na tržištu postoje razni specijalizovani preparati koji sadrže kombinaciju nutrijenata koji podržavaju zdravu spermatogenezu i hormone koji su važni za plodnost.

Članak Koliko dugo žive spermatozoidi nakon ejakulacije? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Preponski deo je mesto gde se spajaju abdomen i noge i kroz njega prolaze mnogi nervi, mišići, limfni čvorovi i krvni sudovi, pa nije čudo što bol u ovom regionu može biti signal različitih zdravstvenih stanja.

U nastavku saznajte zašto se javlja bol u preponi kod žena, koji su simptomi i na koje načine i proizvode za žensko zdravlje, može da se ublaži ili izleči.

Bol u preponi kod žena – najčešći uzroci

Postoji više mogućih uzroka bola u preponi specifično kod žena, a najčešći su:

1. Mišićno-nervne povrede– istegnuće ili upala mišića, tetiva i ligamenata u predelu kuka i karlice, naročito kod fizički aktivnih žena ili nakon nepravilnog podizanja tereta.
2. Ingvinalna hernija (preponska kila)– kada deo creva prolazi kroz slabiji deo trbušnog zida, može izazvati lokalizovan bol i otok.
3. Ginekološki uzroci–  ciste na jajnicima, endometrioza, upala jajnika ili vanmaterična trudnoća često izazivaju bol lokalizovan na jednu stranu.
4. Infekcije urinarnog trakta– mogu se proširiti do bešike i uzrokovati neprijatan pritisak ili bol u preponskom delu.
5. Problemi sa zglobovima i kostima– artritis kuka, burzitis ili osteitis pubis (upala karlične kosti).
6. Limfadenopatija– uvećanje limfnih čvorova usled infekcija, upala ili, ređe, malignih bolesti.

Bol u preponi kod žena – simptomi

Simptomi bola u preponi, kod žena mogu varirati u zavisnosti od uzroka i obuhvataju:

• Tupi, probadajući ili oštar bol u preponi
• Bol koji se širi na butinu, donji stomak ili donji deo leđa
• Osećaj težine ili pritiska
• Otok, crvenilo ili vidljiva izbočina
• Bol pri hodanju, sedenju ili pomeranju noge
• Bol tokom menstruacije (posebno kod endometrioze)
• Bol pri mokrenju ili tokom seksualnog odnosa

Simptomi mogu biti povremeni ili konstantni, blagi ili intenzivni. Bitno je da ispratite njihovu pojavu i trajanje kako bi se lekaru što preciznije opisalo stanje.

Bol u desnoj preponi kod žena

Bol u desnoj preponi kod žena može da ukazuje na sledeće specifične probleme:

• Cista na desnom jajniku– naročito ako je veća ili pukne.
• Upala slepog creva (apendicitis)– počinje kao bol u srednjem delu stomaka, ali se kasnije lokalizuje u donji desni kvadrant, uključujući i preponu.
• Desnostrana ingvinalna kila
• Problemi sa desnim kukom ili mišićima

Ako je bol iznenadan, jak i praćen temperaturom, mučninom ili povraćanjem, potrebno je odmah da se obratite lekaru.

Bol u levoj preponi kod žena

Bol u levoj preponi kod žena najčešće može da prouzrokuje:

• Cista na levom jajniku
• Problemi na debelo crevu– divertikulitis se češće javlja u donjem levom stomaku
• Leva ingvinalna kila
• Problemi sa levim kukom ili karličnim zglobovima

Kao i kod desne strane, važno je da pratite i ostale simptome – ako su prisutni gubitak apetita, slabost, temperatura ili promene u ciklusu, to može da ukazuje na ozbiljniji problem.

Bol u preponama kod žena u trudnoći

Bol u preponama kod žena u trudnoći je česta pojava, posebno u drugom i trećem tromesečju. Glavni razlozi su:

• Rast materice– kako beba raste, materica vrši pritisak na karlične mišiće, ligamente i nerve.
• Rastavljanje karličnih kostiju– pod uticajem hormona relaksina, karlica se priprema za porođaj, što može da izazove bol.
• Simfizioliza– stanje gde se spojnica karličnih kostiju previše razmekša i izaziva bol u predelu prepona.
• Venska zagušenja– proširene vene u preponskoj regiji mogu da izazovu osećaj pritiska i nelagodnosti.

U većini slučajeva, ovaj bol nije opasan, ali ako je praćen krvarenjem, kontrakcijama ili jakim pritiskom, treba se odmah javiti lekaru.

Kako se leči bol u preponi kod žena

Lečenje zavisi od uzroka bola. Neki od mogućih pristupa uključuju:

• Odmor i izbegavanje fizičkih napora
• Hladni oblozi– za mišićne povrede
• Fizioterapija– kod problema sa zglobovima ili ligamentima
• Lekovi protiv bolova i upala– prema preporuci lekara
• Antibiotska terapija– u slučaju infekcija
• Ginekološki tretman– hormonska terapija, uklanjanje cisti, laparoskopija kod endometrioze
• Hirurško lečenje– kod hernija ili ozbiljnijih stanja

Važno je ne lečiti se „na svoju ruku“, već prvo otkriti uzrok i shodno uzroku odrediti adekvatnu terapiju.

Kad se obratiti lekaru?

Odmah se obratite lekaru ako bol traje duže od nekoliko dana, posebno ako je praćen visokom temperaturom, jakim otokom, crvenilom ili izbočinom.

Uz to, ne ignorišite simptome kao što su bol praćen mučninom, povraćanjem ili vrtoglavicom, problemi sa mokrenjem ili krvarenje, kao i ukoliko se javi bol tokom trudnoće koji ne prestaje.

Blagovremena reakcija i odlazak na lekarski pregled mogu značajno da spreče komplikacije i da značajno ubrzaju oporavak.

Bol u preponi kod žena može da ima različite uzroke – od privremenih i bezopasnih do ozbiljnih i potencijalno opasnih po reproduktivno zdravlje i zdravlje čitavog organizma.

Pratite simptome, ne ignorišite signale koje vam telo šalje i ne ustručavajte se da potražite medicinsku pomoć. Pravovremena, adekvatna dijagnoza i lečenje su ključni za očuvanje zdravlja i povratak u svakodnevicu  bez bola i nelagodnosti.

Članak Bol u preponi kod žena se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Ovo stanje, čime god da je izazvano, stručno se naziva hematom, a može da se javi kod oba pola, bez obzira na godine. Neki hematomi mogu biti mali i bezbolni, dok drugi, zbog prirode svoje veličine, zahtevaju lečenje.

U nastavku saznajte koje sve vrste hematoma postoje, koliko su opasni kao i na koji način pravilno da ih tretirate uz kreme za cirkulaciju i druge prirodne načine.

Šta je hematom?

Hematomi predstavljaju krvne ugruške ispod površine kože ili u dubljim slojevima tkiva. Nastaju kao posledica pucanja kapilara nakon povrede, operacija ili spontanih unutrašnjih krvarenja.

Hematomi se razlikuju po veličini i ozbiljnosti, te variraju od onih benignih koji prolaze sami od sebe, do onih ozbiljnih koji zahtevaju hitnu intervenciju, kao ne bi narušili zdravlje.

Vrste hematoma i gde se javljaju

Simptomi hematoma uključuju otok, bol i promenu boje kože. Međutim, oni u značajnoj meri variraju u zavisnosti od toga gde su nastali.

Tako prema mestu gde se javljaju, hematome možemo podeliti na:

• Potkožni hematom – pojavljuje se odmah ispod površine kože posle povrede.
• Intramuskularni hematom – kao što i samo ime kaže, nastaje unutar mišićnog tkiva, a kao posledica se javljaju otok i bol.
• Subduralni hematom – javlja se između mozga i unutrašnje strane lobanje. Zbog prirode mesta javljanja, smatra se veoma opasnim i ozbiljnim.
• Retroperitonealni hematom – nalazi se u trbušnoj šupljini. Problem sa ovom vrstom hematoma je da može da prođe neprimetno, sve dok ne postane opasan po zdravlje.
• Intraabdominalni hematom – javlja se unutar trbušnih organa i u pojedinim situacijama može da zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

U zavisnosti od toga gde se javljaju, hematomi mogu da uzrokuju simptome kao što su:

• Bol i otečenost
• Promena boje kože u crvenu, plavu ili ljubičastu boju
• Nelagodnost i osetljivost na dodir
• Vrtoglavica, slabost, bol u stomaku ili neurološki problemi – ako se radi o unutrašnjim hematomima

Hematom na glavi od udarca

Povrede glave mogu da dovedu do različitih tipova hematoma, a najpoznatiji su potkožni i intramuskularni hematomi, koji se uglavnom manifestuju kao otok i promena boje kože.

Ipak, u ozbiljnijim slučajevima može da dođe do unutrašnjeg krvarenja, poput subduralnog hematoma, koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Simptomi koje nikako ne smete ignorisati nakon udarca u glavu su jaka glavobolja, vrtoglavica, mučnina ili dezorijentisanost.

Roditelje posebno plaše padovi i udarci kod dece, koji ponekad jednostavno, ma koliko se trudili, ne mogu da se izbegnu. Tako se često javlja i hematom na glavi od udarca kod dece. On u većini slučajeva prolazi spontano i nije opasan. Međutim, ako dete nakon udarca povraća ili deluje dezorijentisano i pospano, potrebno je da hitno potražite medicinsku pomoć.

Hematom na nozi

Hematomi na nogama mogu da nastanu zbog raznih uzroka. Neki od njih mogu biti udarci, pad ili, pak nakon operativnih zahvata.

Područje gde se hematom javio, može da bude bolno, otečeno i da koža promeni boju. U većini situacija su bezazleni i prolaze sami od sebe. Ipak, obratite pažnju na veličinu hematoma, jer  ako su veći, mogu da zahtevaju medicinsku intervenciju.

Hematom u trudnoći – kako nastaje?

Neretko hematom može da se pojavi i tokom trudnoće. On se formira u materici kao posledica odvajanja posteljice od zida materice.

Hematomi u trudnoći, poznati i kao subhorioni hematomi, mogu da izazovu vaginalno krvarenje, te predstavljaju rizik za trudnoću. Samim tim trudnica treba strogo da miruje, kao i da bude pod pojačanim medicinskim nadzorom.

Da li je hematom opasan?

Kao što ste mogli videti. Većina hematoma nije opasna i prolazi sama od sebe. Ipak, hematomi koji su veliki, ili koji se nalaze u unutrašnjosti tela, ili blizu mozga, mogu da dovedu do raznih komplikacija koje uključuju:

• Razne infekcije
• Pritisak na organe
• Oštećenje tkiva

U tim situacijama, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Kako se tretira hematom?

Sam način kako ćete tretirati hematom, zavisiće od toga gde se nalazi i koliko je velik. No, postoji osnovno pravilo koje je potrebno ispratiti kada su u pitanju hlađenje i zagrevanje hematoma.

Hlađenje (prva 24-48h): Poznato je da hladne obloge smanjuju otok i bol. Uzmite led, umotajte ga u neku krpu ili drugu tkaninu, i držite na povređenom mestu 10-15 minuta. Isti postupak ponavljajte na svaka dva sata.

Zagrevanje (nakon 48h): Kada prođe akutna faza, nakon dan dva, krenite sa toplim oblozima. Ova vrsta zagrevanja hematoma može da pomogne kako bi se razgradila nakupljena krv, a samim tim i ubrzalo zarastanje. Odličan izbor je i gel sa efektom zagrevanja, koja ujedno podstiče cirkulaciju i ublažava bol.

U slučaju upale i bola, možete koristiti protivupalne lekove, kao što je ibuprofen. Međutim, ako slučaju da patite od poremećaja zgrušavanja krvi, ne preporučuje se da koristite ove lekove na svoju ruku i bez konsultacije sa lekarom.

Biljni preparati i suplementi za resorpciju hematoma

Pored klasičnih metoda lečenja, određeni biljni preparati i suplementi mogu značajno da pomognu kako bi se hematom brže zalečio. Neki od biljnih preparata koji su posebno efikasni imaju u sebi sastojke ili biljke kao što su:

• Arnika – poznata po svojim protivupalnim svojstvima, često se koristi u obliku gela ili masti za smanjenje otoka i modrica.
• Kurkuma – sadrži kurkumin, koji ima snažna antiinflamatorna svojstva i može da pomogne u bržem oporavku, a odlična je i za lečenje cirkulacije.
• Bromelain – enzim iz ananasa koji smanjuje otok i ubrzava razgradnju krvnih ugrušaka.
• Vitamin C i flavonoidi – jačaju krvne sudove i ubrzavaju regeneraciju kože.
• Gavez – biljka koja pomaže kod zarastanja povreda i modrica, često se koristi u vidu melema ili obloga.

Kada se javiti lekaru?

Većina hematoma će nakon stavljanja obloga proći sama od sebe. Ipak, ako primetite da je hematom jako bolan, brzo raste, ili propratne simptome kao što su gubitak svesti, povraćanje ili dezorijantisanost i pospanost – ne odlažite odlazak kod lekara. U tom slučaju može postojati sumnja da je došlo do unutrašnjeg krvarenja.

Ponekad ne možemo da sprečimo razne udarce i povrede, a samim tim ne možemo da sprečimo i da se hematom pojavi.

Ipak, pravilno prepoznavanje i tretiranje hematoma može da spreči ozbiljne komplikacije, te je uvek bolje da se preventivno konsultujete sa lekarom, čak i bez simptoma koji ukazuju na opasnost, ako primetite da se on uvećava ili da ne prolazi duže vreme.

Članak Šta je hematom? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Ovaj bol negativno utiče na kvalitet života, naročito kada je praćen učestalim mokrenjem, osećajem pune bešike ili nelagodom. Razumevanje razloga i uzroka zbog kojih se bol javlja ključno je kako bi se pravovremeno prepoznalo i lečilo oboljenje i što je još važnije, kako bi se preduzele sve preventivne mere u cilju zaštite zdravlja muškarca.

Bol u donjem delu stomaka kod muškaraca: mogući uzroci

Veoma čest simptom za različita stanja, upravo je nelagodnost i bol u donjem delu stomaka kod muškaraca. Međutim, postavlja se pitanje -Zašto se javlja i na šta nam taj bol ukazuje?

Jedan od najčešćih uzroka je problem sa urinarnim traktom. Upale mokraćne bešike (cistitis) i infekcije mokraćnih puteva često se manifestuju bolom u predelu bešike i donjeg stomaka, pri čemu su simptomi praćeni peckanjem prilikom mokrenja i učestalim mokrenjem.

U starijoj populaciji, bol u donjem delu stomaka često se javlja zbog uvećanja prostate – benigno povećanje ili upala prostate (prostatitis) mogu da dovedu do osećaja nelagodnosti, otežanog mokrenja i kao posledica zastoja mokraće,  do formiranja kamenaca u mokraćnom sistemu.

Kod mlađih muškaraca, bol u donjem delu stomaka može da bude povezan sa problemima vezanim za reproduktivni sistem. Bol u testisima koji se reflektuje u donji deo stomaka može biti posledica orhitisa (upale testisa) ili čak torzije (uvrtanja) testisa, što predstavlja hitno stanje koje zahteva brzu intervenciju.

Isto tako, preponska kila (stanje u kojem deo creva ili druge unutrašnje strukture prolazi kroz oslabljene mišiće trbušnog zida)  može da dovede do bola u donjem delu stomaka, najčešće u predelu prepona.

Nije sve jedno sa koje strane boli

Bol u donjem desnom delu stomaka kod muškaraca – često ukazuje na probleme sa mokraćnim traktom. Upala mokraćnih puteva ili prisustvo kamenaca u desnom bubregu ili mokraćovodu može da izazove oštar, periodičan bol koji može da se širi prema donjem delu stomaka.

Bol može da ukazuje i na upalu slepog creva (apendicitis), koja je češća kod mlađih osoba, ali bez obzira na starosnu dob, ne smete da zanemarite nelagodnost ove vrste. Apendicitis obično počinje bolom oko pupka koji se kasnije lokalizuje u donjem desnom kvadrantu, a praćen je mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom. Iako se kod muškaraca česti bolovi u ovom delu mogu povezati i sa benignim stanjima, iznenadni i intenzivni bol koji se ne povlači zahteva odlazak kod lekara kako biste obavili detaljna ispitivanja.

Bol u donjem levom delu stomaka kod muškaraca – manje je učestao nego desni, ali i dalje može da ukazuje na izvesne probleme. Ovaj bol ponekad može biti rezultat problema sa debelim crevom, poput divertikulitisa, koji nastaje kada male vrećice (divertikule) u crevnom zidu postanu upaljene.

Divertikulitis se najčešće javlja kod starijih osoba, ali može da se pojavi i kod mlađih muškaraca, naročito zbog loše ishrane i nedostatka vlakana. Bol u donjem levom delu stomaka može biti povezan i sa gastrointenstinalnim poremećajima, kao što su sindrom iritabilnog creva (IBS) i hronične inflamatorne bolesti creva, gde obično dolazi uz nadutost i promene u ritmu pražnjenja creva.

Bol u dnu stomaka kod muškarca

Termin „bol u dnu stomaka” često se koristi za opisivanje bola koji se javlja u predelu između stomaka i karlice. Ovo je širok pojam i ovaj bol može biti povezan kako sa problemima urinarnog trakta, tako i sa gastrointestinalnim poremećajima. Bol u dnu stomaka može biti posledica upale prostate, što dovodi do osećaja pritiska i nelagodnosti, a ovo stanje često je praćeno učestalim mokrenjem. Kod nekih muškaraca bol u dnu stomaka može biti posledica problema sa crevima, kao što su zapaljenje debelog creva ili čak iritacija crevnih mišića usled naprezanja ili stresa.

Učestalo mokrenje i bol u donjem delu stomaka kod muškaraca

Jedan od čestih pratilaca bola u donjem delu stomaka kod muškaraca je učestalo mokrenje. Ovaj simptom ukazuje na probleme sa urinarnim traktom – bilo da se radi o infekciji, upali ili mehaničkom zastoju mokraće zbog uvećane prostate.

Kada se mokraća zadržava duže u bešici, bakterije imaju priliku da se razmnože, što dodatno pogoršava upalu i izaziva bol. Ukoliko se osećaj pune bešike javlja odmah nakon mokrenja, to može da bude posledica blokade ili oslabljenog pražnjenja bešike, što takođe dovodi do bola u donjem delu stomaka.

Bol u donjem delu stomaka kod muškaraca može da ima višestruke uzroke, od infekcija i upala urinarnog trakta, preko problema sa prostatom i testisima, do gastrointestinalnih poremećaja i mišićnih povreda.

Obzirom da su simptomi često nespecifični, važno je da obratite pažnju na sve prateće tegobe. Ukoliko se bol javlja naglo, traje duže ili se pogoršava, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Pravovremena dijagnoza omogućava adekvatan tretman, čime se sprečavaju potencijalne komplikacije, a kvalitet života se značajno poboljšava.

Održavanje zdravog načina života, pravilna ishrana, redovno kretanje, dovoljan unos tečnosti i upravljanje stresom može značajno da smanje rizik od pojave ovih tegoba.

Ipak, najbolje  je da izvršite dodatne pretrage, poput ultrazvuka prostate, urinokulture ili endoskopije, kako bi se utvrdio tačan uzrok i pripisala odgovarajuća terapija.

Ne zaboravite da je bol signal organizma da nešto nije u redu i zato ga nemojte ignorisati.

Članak Zašto se javlja bol u donjem delu stomaka kod muškaraca se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Trkačko koleno nije nešto što pogađa samo maratonce, već i one koji rekreativno trče ili aktivno ponavljaju pokrete nogama.

Šta je trkačko koleno, kako prepoznati simptome i kako ga izlečiti? U nastavku pročitajte odgovore na ova pitanja i savete kako da se vratite omiljenim aktivnostima bez bola.

Šta je trkačko koleno (hondromalacija)

Trkačko koleno, poznato i kao hondromalacija patele, predstavlja stanje u kom dolazi do iritacije hrskavice ispod čašice kolena. Ova pojava najčešće pogađa trkače, bicikliste i sportiste koji često savijaju kolena, ali se može javiti i kod osoba koje provode mnogo sati sedeći sa savijenim nogama.

Glavni uzrok je neravnomerna raspodela pritiska na zglob kolena. Ovo dovodi do oštećenja hrskavice i pojave bola prilikom hodanja, penjanja uz stepenice ili čučanja.

Faktori rizika podrazumevaju nepravilnu biomehaniku kolena, ali i slabost mišića butine, prekomerno opterećenje, pa čak i nošenje neadekvatne obuće.

Ozbiljnija oštećenja kao i neprijatan bol mogu da se spreče ako se simptomi uoče na vreme i uz započinjanje adekvatne terapije.

Uzroci trkačkog kolena

Hondromalacija se u najvećem broju slučajeva pojavljuje zbog prevelikog opterećenja zgloba kolena i nepravilne biomehanike pokreta.

Osnovni uzroci trkačkog kolena su:

• Preopterećenje kolena – Trčanje na duge staze, vožnja bicikla, penjanje uz stepenice ili česte vežbe koje uključuju čučnjeve i iskorake mogu da izazovu iritaciju hrskavice ispod patele.
• Slabi mišići – Ako su mišići butine, to jest, kvadriceps ili mišići kuka oslabljeni, koleno postaje nestabilno. To dovodi do nepravilnog položaja patele i povećanog trenja.
• Nepravilna tehnika trčanja – Pogrešan način trčanja, spuštanje na petu umesto na srednji deo stopala ili nepravilno poravnanje nogu povećava pritisak na koleno.
• Ravni tabani ili nepravilna obuća – Loša podrška stopalu uzrokuje promene u raspodeli opterećenja na kolenu. Ovo doprinosi razvoju bolnog sindroma.
• Prethodne povrede kolena – Ako ste ranije imali povredu meniskusa, ligamenata ili patelu koja nije pravilno zalečena, veće su šanse da ćete razviti trkačko koleno.
• Naglo povećanje intenziteta treninga – Povećanje dužine trčanja ili težine vežbi bez postepenog prilagođavanja može da dovede do preopterećenja kolena i razvoja bola.

Trkačko koleno – simptomi

Osnovni simptom trkačkog kolena je bol u prednjem delu, tačno ispod ili oko čašice (patele). Koleno počinje da boli postepeno. Najčešće varira u intenzitetu, od blagog neprijatnog stanja, do oštrog i jakog bola koji onemogućava normalno kretanje.

Ostali simptomi koji ukazuju na hondromalaciju:

• Bol pri fizičkoj aktivnosti – Pojačava se tokom trčanja, vožnje bicikla, penjanja uz stepenice, čučnjeva ili bilo koje aktivnosti koja uključuje savijanje kolena.
• Neprijatnost prilikom dugog sedenja – Ako osećate ukočenost i bol nakon što duže vreme sedite sa savijenim kolenima u automobilu, u bioskopu ili na poslu, to može biti znak trkačkog kolena.
• Pucketanje ili škripanje u kolenu – Mnogi ljudi osećaju ili čak čuju škljocanje ili blago pucketanje u kolenu prilikom pokreta. To ukazuje na oštećenje hrskavice.
• Osetljivost i oticanje – Povremena blaga otečenost ili osećaj toplote oko patele ponekad je znak upalnog procesa.
• Slabost u kolenu – Mnogi osećaju nestabilnost u kolenu, kao da im noga popušta pri određenim pokretima. Ovo sugeriše na slabost mišića koji stabilizuju zglob.

Kako najbolje lečiti trkačko koleno?

Lečenje dijagnostikovanog trkačkog kolena zavisi od stepena oštećenja hrskavice i intenziteta bola. U najvećem broju slučajeva oporavak se postiže bez hirurške intervencije.

Metode koje će ublažiti simptome i brže vas vratiti svakodnevnim aktivnostima uključuju:

• Odmor i smanjenje opterećenja – Što više mirovanja i privremeno smanjenje fizičkih aktivnosti, ključno je za oporavak. Posebno treba da obustavite trčanje i vežbe koje opterećuju koleno. Ako bol nije jak, pokušajte sa manje stresnim aktivnostima poput plivanja ili vožnje bicikla na ravnom.
• Led i protivupalni tretmani – Obloge od leda 15 – 20 minuta nekoliko puta dnevno pomažu u smanjenju bola i otoka i utiče na cirkulaciju. Antiinflamatorni lekovi privremeno će ublažiti neprijatnost, ali ih ne treba koristiti kao trajno rešenje.
• Vežbe za jačanje mišića – Slabi mišići butina i kukova doprinose razvoju trkačkog kolena. Fokus na jačanje kvadricepsa, zadnje lože i mišića kuka pomaže da se stabilizuje patela i smanji pritisak na koleno. Vežbe poput podizanja nogu u ležećem položaju, ekstenzija kolena i mosta za kukove su odličan izbor.
• Istezanje i poboljšanje fleksibilnosti – Napeti mišići, posebno kvadricepsi i tetive zadnje lože, doprinose većem pritisku na koleno. Pre i posle aktivnosti neophodno je redovno istezanje. Ovo će poboljšati pokretljivost i umanjiti rizik od nove povrede.
• Odgovarajuća obuća i ulošci – Važno je da obuća bude kvalitetna. Nošenje patika sa dobrom amortizacijom i ortopedskih uložaka, ako je potrebno, značajno smanjuje pritisak na koleno. Ovo je posebno važno kod ljudi sa ravnim tabanima.
• Fizioterapija – Fizikalna terapija poput ultrazvuka, elektroterapije i manuelnih tehnika ubrzaće oporavak i poboljšati funkcionalnost kolena.

Međutim, ako bol traje duže od nekoliko nedelja uprkos primeni navedenih metoda ili ako osećate izraženu nestabilnost u kolenu, posetite ortopeda.

U retkim slučajevima, kada je došlo do ozbiljnog oštećenja hrskavice, biće potrebna hirurška intervencija.

Hondromalacija patele – vežbe

Da bi se povratila funkcionalnost kolena i ojačali mišići koji podržavaju zglob, važne su vežbe za hondromalaciju patele.

Dajemo vam predloge efikasnih vežbi:

Podizanje nogu u ležećem položaju

Ova vežba pomaže u jačanju kvadricepsa i stabilizaciji kolena.

• Lezite na leđa, savijte jednu nogu u kolenu, a drugu ostavite potpuno ispruženu.
• Polako podignite ispruženu nogu nekoliko centimetara od poda i zadržite je 5 – 10 sekundi.
• Spustite nogu i ponovite 10 – 15 puta, a zatim promenite noge.

Izometrijske vežbe kvadricepsa

Ove vežbe pomažu u jačanju kvadricepsa bez opterećenja zgloba.

• Sedeći na podu sa ispruženim nogama, stisnite kvadriceps (mišić na prednjem delu butine) što jače možete.
• Držite napetost 5 – 10 sekundi, a zatim opustite mišić.
• Ponovite 10 – 15 puta za svaku nogu.

Vežbe za zadnju ložu

Jačanje zadnje lože (hamstrings) je važno za stabilizaciju kolena.

• Lezite na stomak sa ispruženim nogama.
• Savijajte jednu nogu u kolenu podižući petu prema zadnjici.
• Zadržite 5 sekundi i polako spustite nogu.
• Ponovite 10 – 15 puta za svaku nogu.

Most za kukove

Ova vežba ne samo da jača mišiće butina, već pomaže i stabilizaciji kuka i donjeg dela leđa.

• Lezite na leđa sa savijenim kolenima i stopalima na podu.
• Podignite kukove prema plafonu, zadržite nekoliko sekundi, a zatim polako spustite.
• Ponovite 10 – 15 puta.

Istezanje kvadricepsa

Ova vežba pomaže u opuštanju napetih mišića i poboljšanju fleksibilnosti.

• Stanite uz zid ili stolicu za potporu.
• Savijte jedno koleno unazad, držeći stopalo rukom.
• Držite istezanje 20 – 30 sekundi, a zatim ponovite sa drugom nogom.

Patelofemoralni sindrom nije stanje koje je nemoguće lečiti. Iako hondromalacija kolena izaziva veoma neprijatne i bolne simptome i smanjuje funkcionalnost kolena, može se uspešno umiriti konzervativnim merama. Izuzetno teški slučajevi će završiti lečenje hirurškim zahvatom.

Ključ uspešnog oporavka leži u strpljenju, upornom vežbanje i izbegavanju opterećenja. Rano prepoznavanje simptoma i odgovarajući tretmani, kao što su odmor, fizioterapija i specifične vežbe, značajno će poboljšati stanje i brzo vas vratiti normalnim aktivnostima.

Članak Trkačko koleno – šta je i kako ga izlečiti? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Soda bikarbona se veoma često pominje kao popularan kućni lek za hemoroide. Veruje se da ona smanjuje otoke i ublažava iritacije. Ali, da li je zaista efikasna i da li pruža olakšanje ili je to samo još jedan mit bez naučne osnove?

Ostanite sa nama i saznajte da li je soda bikarbona lek za hemoroide ili gubljenje vremena.

Šta su hemoroidi?

Hemoroidi su upaljeni i otečeni krvni sudovi u delikatnom analnom području. Oni liče na proširene vene na nogama. Unutrašnji hemoroidi su skriveni unutar rektuma, ne vide se i ne bole. Spoljašnji su vidljivi ispod kože oko anusa i veoma su neprijatni, jer bole, svrbe i otiču.

Bez obzira na to koliko neprijatno zvuče, hemoroidi su čest problem koji može zadesiti svakoga.

Najčešći simptomi hemoroida su:

• Svrab i iritacija u analnom području
• Bol ili nelagodnost, posebno pri sedenju
• Peckanje i otok oko anusa
• Krvarenje prilikom pražnjenja creva (tragovi krvi na toalet papiru)
• Osećaj nepotpunog pražnjenja creva
• Formiranje bolnih, tvrdih čvorova u slučaju spoljašnjih hemoroida

Hemoroidi nastaju zbog pojačanog pritiska na vene u donjem delu tela. Nekada je to posledica opstipacije (zatvora), trudnoće, naprezanja prilikom pražnjenja creva ili predugog sedenja, a nekad razlog treba tražiti u načinu ishrane.

Iako nisu opasni i ne ugrožavaju život, veoma su neprijatni i zahtevaju adekvatno lečenje.

Kako izgledaju hemoroidi?

U zavisnosti od toga da li su unutrašnji, spoljašnji ili trombozirani, hemoroidi izgledaju različito.

 Unutrašnji hemoroidi

• Nalaze se unutar rektuma, pa obično nisu vidljivi spolja.
• Imaju glatku i vlažnu površinu jer su prekriveni sluzokožom.
• U ranim fazama su potpuno unutar analnog kanala, ali mogu iskliznuti (prolabirati) kroz anus.
• Kada prolabiraju, izgledaju kao mekani, ružičasti ili crvenkasti čvorići koji mogu krvariti.
• Uglavnom nisu bolni osim ako dođe do iritacije ili prolapsa.

Spoljašnji hemoroidi

• Nalaze se ispod kože oko anusa i vidljivi su kao natečene, meke kvržice.
• Mogu biti crvenkaste ili plavičaste boje zbog proširenih krvnih sudova.
• Izazivaju svrab, nelagodnost i peckanje.
• Kada su upaljeni, mogu biti bolni i tvrđi na dodir.

Trombozirani hemoroidi

• Ovo je posebna vrsta spoljašnjih hemoroida
• Nastaju kada se u spoljašnjem hemoroidu formira krvni ugrušak (tromboza).
• Izgledaju kao tamnoplava ili ljubičasta, otečena i tvrda kvrga.
• Mogu biti veoma bolni, posebno pri sedenju ili pritisku.
• Ponekad dolazi do spontanog pucanja i ispuštanja ugruška, što može doneti trenutno olakšanje.

Svaka vrsta hemoroida izazva neprijatne simptome, ali njihov izgled i težina variraju u zavisnosti od stadijuma i individualnih faktora.

Soda bikarbona kao lek za hemoroide

Soda bikarbona može privremeno ublažiti svrab i iritaciju zahvaljujući svom alkalnom sastavu. Može se dodavati u kupke i koristiti kao obloga, ali se nikako ne sme direktno nanostiti na iritiranu kožu u vidu praha.

Ne postoje naučni dokazi da soda bikarbona leči ili smanjuje hemoroide. Nepravilna upotreba sode bikarbone može da pogorša simptome i iritira već oštećenu kožu, bez obzira na to što je poznata po svojim antibakterijskim i protivupalnim svojstvima.

Imajte u vidu da soda bikarbona daje samo kratkotrajno olakšanje, a ne rešava problem. Uvek je najbolje poslušati savet lekara.

Za privremeno ublažavanje svraba možete koristiti kupke sa sodom bikarbonom, i dodavanje šoljice sode bikarbone u toplu kupku može da smiri iritaciju i svrab. Preporučuje se sedenje u kupki 10–15 minuta, nekoliko puta dnevno.

Mešavina vode i sode bikarbone može se koristiti kao obloga. Natopite gazu ili pamučnu krpu i stavite na obolelo područje da umirite svrab i peckanje.

Kako se rešiti hemoroida?

Stadijum i ozbiljnost hemoroida određuju način lečenja. U većini slučajeva problem se rešava adekvatnom negom i promenom životnih navika.

Najbolji način da se rešite hemoroida:

• Promena ishrane – Voće, povrće, integralne žitarice i ostale namirnice bogate vlaknima, uz dovoljno tečnosti, olakšaće pražnjenje creva.
• Izbegavanje naprezanja – Ne zadržavajte stolicu i ne forsirajte pražnjenje creva.
• Redovno kretanje – Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i smanjuje pritisak na vene.
• Tople kupke – Sedenje u toploj vodi 10–15 minuta nekoliko puta dnevno ublažava simptome.
• Korišćenje medicinskih krema i čepića – Lokalni preparati smanjuju bol, upalu i svrab.
• Prirodne obloge – Hladne obloge, aloe vera ili kokosovo ulje mogu doneti olakšanje.
• Izbegavanje dugotrajnog sedenja – Preporučuje se pravljenje pauza i korišćenje mekanih jastuka.
• Medicinske procedure – Kada hemoroidi pređu u hronično oboljenje, nekad su potrebne medicinske procedure. Najčešće je to ligacija gumicom, skleroterapija ili hirurško uklanjanje hemoroida.

Supozitorije za hemoroide

Najčešća lokalna terapija, naročito za unutrašnje hemoroide, su čepići ili supozitorije. U njihov sastav ulaze aktivni sastojci koji deluju na smanjenje bola, upale, otoka i svraba.

U zavisnosti od sastava i načina delovanja, supozitorije mogu biti:

• Antiinflamatorne supozitorije – Ovi preparati sadrže kortikosteroide i ostale protivupalne supstance koje smanjuju otoke i ublažavaju iritacije.
• Anestetici i analgetici – U njihovom sastavu je lidokain i one ublažavaju bol.
• Hemostatski čepići – Zaustavljaju krvarenje kod hemoroida.
• Prirodne supozitorije – U njihovom sastavu su prirodni biljni ekstrati aloe, kokosovog ulja, ruzmarina, kantariona, nevena koji regenerišu sluzokožu.

Supozitorije za hemoroide se koriste jednom do dva puta na dan, nakon pražnjenja creva, uz pažljivu higijenu analne regije.

Kada se suočite sa hemoroidima, najbolje je da se obratite lekaru i oslonite se na proverene metode i specifične tretmane koji su usmereni na smanjenje simptoma. Obloge i kupke od sode bikarbone možete koristiti kao rešenje za privremeno olakšanje od svraba i iritacije ali znajte da ova metoda nije naučno dokazana kao lek niti će vam doneti potpuno oslobođenje od hemoroida.

Članak Da li je dobra soda bikarbona kao lek za hemoroide ili ipak ne? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Ovaj fenomen rezultat je niza složenih bioloških, psiholoških i emocionalnih faktora. Iako su erekcije prirodni deo seksualnog života muškarca, mnogi faktori mogu da utiču na to koliko traje muška erekcija i od čega to zavisi, a dužina trajanja erekcije je nešto što se često razmatra u kontekstu seksualnog zdravlja.

-Koliko traje muška erekcija? Pitanje je koje se često postavlja, no na njega ne postoji jedinstveni odgovor. Trajanje erekcije je individualna stvar i može da bude različito kod svakog muškarca, a zavisi od niza različitih faktora.

U nastavku saznajte  šta sve utiče na trajanje erekcije, kao i na koje sve načine može da se poboljša seksualni užitak kod muškaraca.

Šta je erekcija?

Erekcija je stanje koje se javlja kada je muški polni organ stimulisan, bilo fizički ili psihički. U tom trenutku, krvne žile koje snabdevaju penis se šire, i omugučavaju krvi na taj način da uđe u kavernozna tela koja čine većinu penisa.

Niz ovih fizioloških procesa u telu dovode do toga da penis postane krut i povećava svoju veličinu.

Erekcija može da bude rezultat seksualnog uzbuđenja, ali može se javi i spontano, ujutro ili tokom noći, kao odgovor na fiziološke promene u telu.

Koliko traje muška erekcija?

Trajanje erekcije može značajno da se razlikuje od osobe do osobe. U proseku, erekcija tokom seksualnog odnosa traje oko 5 do 30 minuta.

Međutim, ovo vreme može da varira u zavisnosti od:

• fizičkog stanja
• emocionalnog zdravlja
• stresa
• uzbuđenja
• dodatnih faktora

U normalnim okolnostima, erekcija bi trebalo da traje dovoljno dugo da omogući seksualni odnos bez potrebe za prestankom zbog gubitka erekcije.

Za večinu muškaraca, trajanje erekcije može da se poveća ako su u potpunosti opušteni i usmereni na seksualno iskustvo, bez previše stresa ili anksioznosti.

Zdrav način života, uz uvođenje pravilne ishrane i redovnu fizičku aktivnost, može takođe u velikoj meri da doprinesu boljoj i dužoj erekciji.

Faktori koji utiču na trajanje erekcije:

1. Starost– S godinama, telesne funkcije u telu se prirodno menjaju. Mnogi muškarci primete da s godinama dužina trajanja erekcije može da bude kraća. Ovo je povezano sa smanjenjem nivoa testosterona, hormona koji je ključan za seksualnu funkciju.
2. Zdravlje i fizička kondicija– Zdravlje i nivo fizičke aktivnosti značajno utiču na kvalitet erekcije. Zdravi ljudi sa dobrom kondicijom obično imaju duže erekcije, dok osobe sa problemima sa krvnim sudovima, poput hipertenzije, dijabetesa ili visokog holesterola, mogu da dožive smanjenje trajanja erekcije. Umerena i redovna fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju krvi, što je ključno za održavanje erekcije.
3. Psihološki faktori– Stres, anksioznost i depresija mogu negativno da utiču na seksualnu funkciju. U stresnim situacijama, telo proizvodi hormone poput kortizola, koji mogu da ometaju seksualnu funkciju i samim tim da skrate trajanje erekcije. S druge strane, opuštenost i samopouzdanje mogu pozitivno da utiču na seksualne performanse.
4. Seksualna stimulacija– Dužina trajanja erekcije takođe zavisi od stepena seksualne stimulacije. Ako je stimulacija previše intenzivna da izazove bol u penisu ili bol  u testisima, ili je pak previše blaga, erekcija može da bude prekinuta ili neće biti dovoljno jaka da traje duže
5. Upotreba lekova– Određeni lekovi, kao što su lekovi protiv visokog krvnog pritiska, antidepresivi ili lekovi za smanjenje anksioznosti, mogu da imaju razne neželjene efekte erekciju.

Problemi sa erekcijom kod mladih

Problemi sa erekcijom nisu samo problem starijih muškaraca već ona pogađa i mlađu populaciju. U savremeno doba mnogi mlađi muškarci takođe doživljavaju probleme sa erekcijom, koji mogu budu izazvani psihološkim faktorima, kao što su stres, anksioznost ili pritisak vezan za samopouzdanje.

Kod mladih muškaraca, najčešći uzroci problema sa erekcijom su mentalnog karaktera, dok fizički uzroci obično nisu prisutni, tj. ne predstavljaju problem.

S obzirom na ubrzan način života i stres koji je u velikoj meri prisutan na dnevnom nivou sve više, mladi muškarci mogu da se suoče sa povremenim poteškoćama u održavanju erekcije.

Dobra stvar je što ovaj problem obično nije dugotrajan i može da se reši uz smanjenje stresa, uz bolji način života i rad na samopouzdanju.

Kako održati erekciju?

Održavanje erekcije je ključno za kvalitetan seksualni život, a postoji nekoliko saveta koji mogu značajno da pomognu u tome:

1. Zdrav način života– Redovno vežbanje, zdrava ishrana i kontrolisanje telesne mase poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, što pozitivno utiče na erektilnu funkciju.
2. Izbegavanje stresa– Praktikovanje tehnika opuštanja, poput meditacije, joge ili dubokog disanja, može da pomogne u smanjenju stresa i anksioznosti, čime se poboljšava erektilna funkcija.
3. Komunikacija sa partnerkom– Otvorena i iskrena komunikacija sa partnerkom o željama i potrebama može da poveća seksualno uzbuđenje i pomogne u održavanju erekcije.
4. Izbegavanje alkohola i pušenja– Alkohol i cigarete mogu negativno da utiču na cirkulaciju krvi, što može da smanji trajanje erekcije, dok, s druge strane, smanjenje konzumacije ovih supstanci može imati dugoročno pozitivan efekat.

Trajanje muške erekcije rezultat je niza fizioloških faktora u telu. Osim fizičkih, na erekciju utiču i faktori psihičke prirode i kvalitet života.

Iako smanjenje erekcije koje se dešava zbog starosti, ne može da se izbegne, uz svakodnevne zdrave navike, izbalansiranu ishranu, umerenu fizičku aktivnost i izbegavanje stresa, dužina erekcije može da se održi na određenom nivou. Dok, kada su u pitanju mlađi muškaraci ona može u potpunosti da se reguliše i popravi.

Članak Koliko traje muška erekcija i od čega to zavisi? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.

Ovaj hormon je, pored reproduktivnog zdravlja, neophodan i za zdravlje kostiju, metabolizam i opšte stanje organizma.

U nastavku saznajte kako se meri nivo estrogena, koji su simptomi njegovog disbalansa i na koje načine može da se reguliše hormonska neravnoteža ovog tako bitnog hormona.

Šta je estrogen?

Iako se često navodi kao primarni ženski polni hormon, koji se proizvodi u jajnicima, estrogen se nalazi i u nadbubrežnim žlezdama i masnom tkivu. On je prisutan i kod muškaraca, samo što se u muškom telu proizvodi u znatno manjim količinama i igra važnu ulogu u regulaciji spermatogeneze i metabolizma kostiju.

U organizmu postoje tri glavne forme estrogena:

• Estradiol (E2) – najaktivniji oblik, dominantan kod žena u reproduktivnom periodu.
• Estron (E1) – glavni oblik estrogena kod žena u postmenopauzi.
• Estriol (E3) – značajan u trudnoći, proizvodi se u posteljici.

Estrogen značajno utiče na menstrualni ciklus, ovulaciju, gustinu kostiju, raspoloženje, zdravlje srca i kože, dok s druge strane njegova neravnoteža može da prouzrokuje niz zdravstvenih problema, zbog čega je redovno praćenje nivoa estrogena veoma važno.

Kako proveriti nivo estrogena?

Provera ovog hormona obavlja se jednostavnom laboratorijskom analizom krvi, urina ili pljuvačke. Najčešće korišćen test je analiza estradiola (E2) iz krvi. Samo testiranje nivoa estrogena preporučuje se u raznim slučajevima, a neke od najčešćih su:

• Neredovni ili izostali menstrualni ciklusi
• Problemi sa plodnošću
• Simptomi menopauze
• Sumnja na hormonalni disbalans
• Ginekološki problemi poput sindroma policističnih jajnika (PCOS)
• Sumnja na estrogenski zavisne tumore (npr. rak dojke, endometrioza)

Provera nivoa estrogena može da pomogne u dijagnostikovanju hormonskih poremećaja  koji mogu da dovodu do raznih problema sa plodnošću i drugih zdravstvenih stanja.

Kako biste se pravilno pripremili za test, savetuje se da ne jedete nekoliko sati pre vađenja krvi. Kod pacijentkinja se testiranje obično obavlja drugog do petog dana menstrualnog ciklusa, kada su nivoi estrogena najstabilniji.

Dodatno, određeni lekovi kao što su oralni kontraceptivi i hormonske terapije, mogu značajno da utiču na rezultate i treba pre samog testiranja da obavestite svog lekara o tome.

Estrogen – kako se računa normalan nivo?

Normalan nivo estrogena zavisi od faze menstrualnog ciklusa.

• Tokom folikularne faze (1-14. dan ciklusa), normalan nivo estradiola kreće se između 20 i 200 pg/mL.
• U periodu ovulacije (oko 14. dana ciklusa), nivo estradiola dostiže vrednosti između 150 i 750 pg/mL.
• U lutealnoj fazi (15-28. dan ciklusa), vrednosti su između 30 i 450 pg/mL.
• Kod žena u menopauzi, normalan nivo estradiola je ispod 30 pg/mL.
• Kod muškaraca, normalan nivo estradiola kreće se između 10 i 50 pg/mL.

U slučaju da su vrednosti izvan ovih opsega, lekar može da preporuči dodatne i detaljnije analize kako bi se utvrdio tačan uzrok hormonske neravnoteže.

Visok estrogen – simptomi

Povišen estrogen može da bude rezultat prekomerne telesne težine, hormonske terapije, disbalansa progesterona ili hormonski aktivnih tumora.

Neki od najčešćih simptoma visokog estrogena uključuju:

• Neredovne i obilne menstruacije
• Osećaj nadutosti i povećanje telesne težine
• Bolne i natečene dojke
• Glavobolje i migrene
• Povećan rizik od tromboze i visokog krvnog pritiska
• Emotivnu nestabilnost, anksioznost i razdražljivost

Ako duže vreme imate nekoliko, ili sve navedene simptome, savetuje se odlazak kod lekara kako bi se uradile detaljne hormonske analize i započelo potencijalno lečenje.

Manjak estrogena – simptomi

Smanjen nivo estrogena može da bude posledica nekoliko stvari, a najčešće ima veze sa menopauzom, primarnom insuficijencijom jajnika, preteranim vežbanjem, naglim gubitkom telesne mase ili autoimunim oboljenjima.

Najčešći simptomi manjka estrogena uključuju:

• Suvoću vagine i smanjen libido
• Neredovne cikluse ili amenoreju (izostanak menstruacije)
• Valunge i noćno znojenje
• Promene raspoloženja, depresiju i anksioznost
• Smanjenje gustine kostiju i povećan rizik od osteoporoze
• Probleme sa koncentracijom i pamćenjem

Dugoročan manjak estrogena, u slučaju da se ne leči, može da dovede do ozbiljnijih posledica kao što su osteoporoza uz značajno povećanje rizika od srčanih oboljenja.

Kako podići nivo estrogena?

U slučaju da je nivo estrogena nizak, postoje prirodni i medicinski načini za njegovo povećanje, a neki od najčeščih koji se primenjuju su:

• Hormonska terapija (HRT) – koja se propisuje kod žena u menopauzi ili kada je hormonski disbalans veoma izražen.
• Ishrana bogata fitoestrogenima – koja uključuje namirnice kao što su proizvodi od soje, lanene semenke, leblebije i susam jer one značajno pomažu u povećanju nivoa estrogena.
• Umerena fizička aktivnost – preterani treninzi mogu da utiču na smanjenje nivoa estrogena, dok umereno vežbanje poboljšava njegov hormonski balans.
• Dodaci ishrani – vitamin D, vitamin B6, magnezijum i omega-3 masne kiseline mogu da potpomognu prirodnu proizvodnju estrogena u organizmu. Veliki učinak u postizanju hormonalne ravnoteže imaju biljne ženske kapi koje sadrže lekovite biljke čiji aktivni sastojci prirodnim putem podržavaju zdravlje žene.

Nivo estrogena igra ključnu ulogu u mnogim delovima tela i značajno utiče na opšte stanje organizma, dok disbalans ovog hormona može da dovede do ozbiljnih posledica.

Preventivna provera i merenje nivoa estrogena može da pomogne u otkrivanju uzroka simptoma i omogući pravovremeno i adekvatno lečenje.

Ako primetite simptome manjka ili viška estrogena ili se oni detektuju nakon merenja analizom krvi, obavezno se konsultujte sa lekarom kako biste pronašli odgovarajući tretman, popravili hormonski balans i sačuvali svoje zdravlje.

Članak Kako proveriti nivo estrogena i zašto se vrši ovo merenje? se pojavljuje prvo na Moć Preventive.