Hormoni igraju važnu ulogu kada je u pitanju funkcionisanje organizma na svim nivoima. Ako govorimo o polnim hormonima, estrogen je veoma značajan za zdravlje žena, ali i kada je u pitanju zdravlje muškaraca.
Ovaj hormon je, pored reproduktivnog zdravlja, neophodan i za zdravlje kostiju, metabolizam i opšte stanje organizma.
U nastavku saznajte kako se meri nivo estrogena, koji su simptomi njegovog disbalansa i na koje načine može da se reguliše hormonska neravnoteža ovog tako bitnog hormona.
Šta je estrogen?
Iako se često navodi kao primarni ženski polni hormon, koji se proizvodi u jajnicima, estrogen se nalazi i u nadbubrežnim žlezdama i masnom tkivu. On je prisutan i kod muškaraca, samo što se u muškom telu proizvodi u znatno manjim količinama i igra važnu ulogu u regulaciji spermatogeneze i metabolizma kostiju.
U organizmu postoje tri glavne forme estrogena:
- Estradiol (E2) – najaktivniji oblik, dominantan kod žena u reproduktivnom periodu.
- Estron (E1) – glavni oblik estrogena kod žena u postmenopauzi.
- Estriol (E3) – značajan u trudnoći, proizvodi se u posteljici.
Estrogen značajno utiče na menstrualni ciklus, ovulaciju, gustinu kostiju, raspoloženje, zdravlje srca i kože, dok s druge strane njegova neravnoteža može da prouzrokuje niz zdravstvenih problema, zbog čega je redovno praćenje nivoa estrogena veoma važno.
Kako proveriti nivo estrogena?
Provera ovog hormona obavlja se jednostavnom laboratorijskom analizom krvi, urina ili pljuvačke. Najčešće korišćen test je analiza estradiola (E2) iz krvi. Samo testiranje nivoa estrogena preporučuje se u raznim slučajevima, a neke od najčešćih su:
- Neredovni ili izostali menstrualni ciklusi
- Problemi sa plodnošću
- Simptomi menopauze
- Sumnja na hormonalni disbalans
- Ginekološki problemi poput sindroma policističnih jajnika (PCOS)
- Sumnja na estrogenski zavisne tumore (npr. rak dojke, endometrioza)
Provera nivoa estrogena može da pomogne u dijagnostikovanju hormonskih poremećaja koji mogu da dovodu do raznih problema sa plodnošću i drugih zdravstvenih stanja.
Kako biste se pravilno pripremili za test, savetuje se da ne jedete nekoliko sati pre vađenja krvi. Kod pacijentkinja se testiranje obično obavlja drugog do petog dana menstrualnog ciklusa, kada su nivoi estrogena najstabilniji.
Dodatno, određeni lekovi kao što su oralni kontraceptivi i hormonske terapije, mogu značajno da utiču na rezultate i treba pre samog testiranja da obavestite svog lekara o tome.
Estrogen – kako se računa normalan nivo?
Normalan nivo estrogena zavisi od faze menstrualnog ciklusa.
- Tokom folikularne faze (1-14. dan ciklusa), normalan nivo estradiola kreće se između 20 i 200 pg/mL.
- U periodu ovulacije (oko 14. dana ciklusa), nivo estradiola dostiže vrednosti između 150 i 750 pg/mL.
- U lutealnoj fazi (15-28. dan ciklusa), vrednosti su između 30 i 450 pg/mL.
- Kod žena u menopauzi, normalan nivo estradiola je ispod 30 pg/mL.
- Kod muškaraca, normalan nivo estradiola kreće se između 10 i 50 pg/mL.
U slučaju da su vrednosti izvan ovih opsega, lekar može da preporuči dodatne i detaljnije analize kako bi se utvrdio tačan uzrok hormonske neravnoteže.
Visok estrogen – simptomi
Povišen estrogen može da bude rezultat prekomerne telesne težine, hormonske terapije, disbalansa progesterona ili hormonski aktivnih tumora.
Neki od najčešćih simptoma visokog estrogena uključuju:
- Neredovne i obilne menstruacije
- Osećaj nadutosti i povećanje telesne težine
- Bolne i natečene dojke
- Glavobolje i migrene
- Povećan rizik od tromboze i visokog krvnog pritiska
- Emotivnu nestabilnost, anksioznost i razdražljivost
Ako duže vreme imate nekoliko, ili sve navedene simptome, savetuje se odlazak kod lekara kako bi se uradile detaljne hormonske analize i započelo potencijalno lečenje.
Manjak estrogena – simptomi
Smanjen nivo estrogena može da bude posledica nekoliko stvari, a najčešće ima veze sa menopauzom, primarnom insuficijencijom jajnika, preteranim vežbanjem, naglim gubitkom telesne mase ili autoimunim oboljenjima.
Najčešći simptomi manjka estrogena uključuju:
- Suvoću vagine i smanjen libido
- Neredovne cikluse ili amenoreju (izostanak menstruacije)
- Valunge i noćno znojenje
- Promene raspoloženja, depresiju i anksioznost
- Smanjenje gustine kostiju i povećan rizik od osteoporoze
- Probleme sa koncentracijom i pamćenjem
Dugoročan manjak estrogena, u slučaju da se ne leči, može da dovede do ozbiljnijih posledica kao što su osteoporoza uz značajno povećanje rizika od srčanih oboljenja.
Kako podići nivo estrogena?
U slučaju da je nivo estrogena nizak, postoje prirodni i medicinski načini za njegovo povećanje, a neki od najčeščih koji se primenjuju su:
- Hormonska terapija (HRT) – koja se propisuje kod žena u menopauzi ili kada je hormonski disbalans veoma izražen.
- Ishrana bogata fitoestrogenima – koja uključuje namirnice kao što su proizvodi od soje, lanene semenke, leblebije i susam jer one značajno pomažu u povećanju nivoa estrogena.
- Umerena fizička aktivnost – preterani treninzi mogu da utiču na smanjenje nivoa estrogena, dok umereno vežbanje poboljšava njegov hormonski balans.
- Dodaci ishrani – vitamin D, vitamin B6, magnezijum i omega-3 masne kiseline mogu da potpomognu prirodnu proizvodnju estrogena u organizmu. Veliki učinak u postizanju hormonalne ravnoteže imaju biljne ženske kapi koje sadrže lekovite biljke čiji aktivni sastojci prirodnim putem podržavaju zdravlje žene.
Nivo estrogena igra ključnu ulogu u mnogim delovima tela i značajno utiče na opšte stanje organizma, dok disbalans ovog hormona može da dovede do ozbiljnih posledica.
Preventivna provera i merenje nivoa estrogena može da pomogne u otkrivanju uzroka simptoma i omogući pravovremeno i adekvatno lečenje.
Ako primetite simptome manjka ili viška estrogena ili se oni detektuju nakon merenja analizom krvi, obavezno se konsultujte sa lekarom kako biste pronašli odgovarajući tretman, popravili hormonski balans i sačuvali svoje zdravlje.
No comment